Category: Поезија


Страст

Сваком паду претходи
Борба, колебање, избор
Независно од исхода.
То значи да нема слободе
Јер слобода не трпи
Борбу, колебање, избор.
Бити слободан
Значи бити слободан од тлачења
Ове триjаде,
А пошто дише у венама, крви, природи
Велики је знак питања
Ко је слободан уопште.
Јер докле год је у телу
Које трпи промене
Без обзира на повремено благостање
Слободних нема,
Зато је смрт тако подла
Зато се мора живети за избављење.
Да ли је, дакле, тело криво?
Није већ онај ко њиме не влада.
Да ли је трагедија изгубити контролу?
Да, ако ће било ко због тога да настрада.
Како бити слободан
Ако смо унапред свезани инстиктима природе
Која се против воље ума диже?
Својим снагама никако!
Осим ако души не приђе неко ко је разоружава
Да самој себи буде ближе…

Advertisements

Немам појма како људи живе!
Дошло време да осећаш срамоту
Што не можеш да одвојиш неке паре и за здравље,
Да је јефтиније ишчупати све зубе
Неголи макар један поправити како доликује.
Радим поштено,
Ради и жена.
За кирију смрт,
Расходи дођу као несрећа.
Боли ме сваки нерв бесмисла.
Увек недовољно!
Увек крпљење!
И тако ево већ четврта деценија…
Кажу да је некад било боље –
Мени није никад.
Кажу крива је власт –
Мени ниједна није донела промене.
Кажу да се треба бунити –
Али сиромашни се не узимају за озбиљне противнике.
Буни се онај ко има власт и коме претиче да се са њом обрачунава и раздире.
Црква ми је једина оаза мира,
Тупе многи да она није ескапизам
Јер јесте –
Бекство од глупости свеопште.
Зато не разумем свештенике и вернике
Којима осмех недостаје а да нису гладни
Нити им шта недостаје.
Нећу да идем из ове земље!
Нећу, и тачка!
Нећу да радим три посла да не проживим
Детињство оних које сам родио,
Нити ћу престати да грмим писањем и причом
И да невољнике попут себе подстичем.
Само истичем
да овај свет ја нисам бирао
И да капитал није оно што ме одређује.
Али како преживети
Ту ниједан аскетизам нема право
Да ми шта приговори,
И како се не огрешити у време зараде
Ту ниједно поштење нема гласа
Да ми најмање дошапне а камоли упути
Критику обрачунавања.
Само не разумем од чега људи живе
Када могу размишљати у великим износима
О којима је неке и срамота говорити,
Јер док све исплатиш не остаје ни две лепте,
Само празна душа за олтар у својим приносима
И понеком каматом јер те нема
У туђим осмесима…

Свиђање

Немојте мислити да вас не гледам
Јер гледам вас!
О, да, веома, помно!
Ниједног од вас не испуштам из вида
Ниједном снопу зенице не дозвољавам
Да прећути преда мном најмање.
Има ме преко вас колико изливање може да ошине и прими.
Дишем са вама!
Дишем за вама!
Учествујем у свакој капи ваше сензације.
Знам шта сте радили јуче,
Данас,
Знам шта ћете радити сутра!
Ништа ми није непознато!
Не јер вам пророкујем него јер сами
Не умете да чувате своју тајну.
И сигурно се питате збуњени насамо
Како то може бити?
Кад ме нема регистрованог у вашој свести
Без неке видљиве потврде од моје руке?
Али, зар мислите да морам тако?
Да се нисам већ трипут помолио
За свако срце које под ребром бриди?
Ћутим, не сведочим се
Јер једноставно желим тако,
А коме није по вољи
Нека ме заобиђе, можда му се свидим
Када ме не види никако…

Иди од мене сатано!
Заокупљај се академском теологијом како ти доликује.
Види, има ли где још ког вештачког проблема да светом тргујеш?
Доколичари, беспосличари
Сахрањивачи теза и антитеза.
Из којег ли сте нафталина ви испали
Да изнова преживате туђе радове
Од пре пар година или векова
У чији труд сте ушли
Да сами себе зовете налазачима?
Шта сте из својих гробова ископали
Осим што сте благо овог света добро стекли рециклажом
Да и кад вам неко припрети
Да имате од чега плаћати судбини алиментацију
Када нико не види.
И шта је то што продајете на пијаци света?
Теологију односа?
Теологију среће?
Теологију политике?
Или каквог несрећног филма
Ко је коме подвалио
И шта је кроз своју веру познао.
Па зар и вама није смешно
Ако већ кријете да сте бестидни?
Да не осећате ритам света у чији сензибилитет Вишњег сте се сакрили.
Ево, мени сте смешни!
Бесплодни!
Јадни као смежурани орах длакав самом несрећом шупљине.
И није ми до ругања
Када вас таштина бије боље него да вас нога згужва.
Али да вас не убијам превише
И не одузимам наду
Има горих убица свести од вас:
То су делегати оних који већ знају ко ће у пакао
А да не виде да су својим очима памети
Одавно избили аркаду…

Став

Људи не воле недореченост!
Не стављај више три тачке на своја излагања…
Неће неко схватити да си оставио простор за размишљање,
Мислиће да си колебљив, несигуран.
Људи воле одлучне људе
Макар погинули за највеће глупости.
Можеш мислити какво поштовање ће уделити оном
Ко бира да гине још одлучније
За вредности дореченог?
Али није то битно,
Претежнија је смелост а иза ње став
Да се не плашиш реакције масе.
Битно је да понудиш нешто
чега сутра не мораш да се стидиш.
Пусти свет нека брине бриге
Ти не флертуј са похабаним алатом,
Него исцепај слова која те одређују
А онда испружи своје напоре
Да прозборе коју из трбуха
Да из твоје глади сити нађу свој смисао
Који ће када звона нестану
Још дуго година одзвањати у њима
Да ударе шамар свакој празнини
Која је дошла да им нажуља кости.
!!!

Не знам…
Није ми јасно…
Не тражим ништа за себе
него да само оно што дарујем другима бесплатно
буде поздрављено макар прећутаном хвалом
неким скромним примањем
онолико колико сам могао да имам и понудим
било у неком малом знању
било благим трепетом и стиховањем…
али брда се не померају…
мада сам ушио веру у своје вене…
примаоци поклона су заузети…
позив речима ми стално везу избацује…
Све више размишљам да све поништим
сваки траг о себи којим јесам
свуда где сам макар једном нечим прошао…
Можда малодушност, можда колебање
не знам
можда сам само проклет као што је писано
сваком оном ко се узда у човека

јер ни тај човек не може са собом а камоли са оним поред њега…

Уточиште

Знам да свет у хаосу плута
Знају то и мала деца
Мада нема ко да им појасни боље
Да би више поштовала оне
Који немају ни најмање.
Али верујем да ниједно зло неће преживети
И да ће врло брзо
Сва јагњад сабрана на једном месту
У свечаној насмејаности
Похрлити у топоту својих ногу
Ка светом Сунцу.
И када дође тај дан
Свакоме ће изгледати слаба сила својих страдања
И још даље
Због сурвавања у Незалазног
Нико неће имати сећање
На оно што је мање вредније од тога.

Коме се отвараш
тај чини осветљеност твоје душе
или додатно догревање таме
тамо где је светлост недостатак
а не врлина и правило.
Исто бива и када своје биће затвараш
за проток другог,
јер ако у себи поседујеш светлост –
зашто укидаш нешто
што не може нико да ти украде?
Ако ли врхуниш тамом –
зашто се ограђујеш од онога
коме није намера да ти буде потврда мрака или твој пакао?
Није, дакле, сноп увек до оностраног,
већ његова ватра може стајати
под твојом влашћу.
Од тебе зависи колико закидаш
или додајеш бесплатно на свом
одмеравајућем кантару…

Сан

Људи чекају у храму…
Један свештеник спава у ковчегу чији је кофер сам направио,
Али устаје одмах за почетак службе.
До њега други који нема мантију
Избацује прљаву воду из храма
За којом су и нагладнији жедни,
Али после обећава да ће напојити чистом водом
Сваког коме је драго.
Неки човек бахато тражи најудобнију фотељу у храму
И ниједна му не одговара,
Диже ноге, дере се, све приговара
Али да се смести не може.
Пси у мојим сновима су страсти
Једном сам гледао борбу пса и лисице у мени
И мада је пас био храбар, лукав се увек некако извуче,
Па сам и трећег пса по имену доброта
Морао да пазим да не настрада
Али баш беше глуп и наиван.
Видео сам долазак снега пре зиме
И пркос људи који ми узимају меру.
До доласка Христа људи препричавају занимљиве ствари,
Али онај несместиви и даље приговара.
Неки мисле да је сам ђаво
Ја не мислим ништа.
Није писано да видимо у искривљеним одразима
већ у огледалу и загонетки.
Зато ја не знам ништа
Нити бих да председавам…

Да ли у телу или ван тела
Не знам, Бог зна,
Да ли у екстази или сну
Не знам, Он зна,
Али на месту сновиђења
Видим своје срамоте
И лопова који свима краде време
Уносећи забуну.
И док најмилији секу своје месо
Отклоном крвног сродства
Остајем мало заморче
За прегледе и здравље
Оних који ме не воле никако.
Остаје ми јутро након кошмара
Да пазим где сам стао
И поздравим цвркут птица
Које не гледају где им је брат по крилу умро и пао….