Category: Поезија


Нож

Узалуд судије и парнице
Никада нисам насео
на људске похвале, лажи и навијања
Или да нечија реч задња буде,
Знао сам да пре или касније
ђаво у њима зарежи.
Не сећам се ни да се кад пожалих
на неког поименце,
Али зато ми одрубише више пута
светитељи главу
Када једном указах –
само једном!!! –
Да неко није пријатан више.
Крајње небитно је
где моја воља лежи,
Битно је да неко не може
Своје несавршенство
да прими и схвати,
Па ако још мисли
да је права врлина
У такмичењу ко већу љубав има –
Ђаво зарежи па се ножа лати…

Лекција

Потрошиш четвртину живота
Можда и половину
Да себе изградиш
Потом другима да нешто објасниш…
И онда те сасече сарказам постојања
Да ти на твојим лекцијама
Које си користио за видање туђих рана
Други узимају твоје речи
Да те њима осуде до пакла…
И не боли толико замена теза
Нити оптужбе о сујети, гордости –
Ко ће све страсти набројати? –
Него што би неко да те подучава спознајама
Која си давно пре њихових токсина
Поставио да би њима добро било…
А сада те понижавају
Твојим рукописима
Да би ти њима држали слово
Како треба да се изграђујеш
Јер појевши што си им даровао
Сада им није довољно више…
Како се осећам?
Као када би творца првих слова
Неко хватао за гушу
Да га учи из почетка
Оно што је он давно изразио…
Али ни то не боли више
Колико боли флертовање
Лажних пријатеља са демонима
Којима су пре савета са мном
Веровали више
Јер су их више љубили
Него што су мени веровали…

Испраћај

Свет нестаје…
и добри људи са њима…
свету су пуна уста накарадног дима…
Други се скенира, други је обмањујући
све је превара
све осетљивост, патетика и неправда…
Људи се хране жилетима
људима је драго да увек ближњима
испирају своја уста
не би ли како себи дигли цену
не би ли нахранили у себи још ког
недохрањеног паразита
не би ли, коначно, упецали
још коју будалу нечовечности…
Људи мисле да је слобода мишљења
вређање другог
његово огољивање и свођење
као што се на силу обнажује курва…
Још нису научили да је сујета
посве небитна
док се ратови воде
док се деца продају у робље
док која мајка испраћа мужа
или муж жену на гробље
док и сама Црква испашта
такве свете носиоце
трпећи са њима порођајне болове.
Шта да кажем?
Није моје да се свидим свима
Нека иде живот
и демони са њима…

Развод

Поднеси развод својим демонима!
Дистанцирај се од немуштих!
Не кажем да не прашташ другима
Само да се не разносиш превише.
Времена су зла.
Људи се осипају на брзе гутљаје свакодневнице.
Нема се времена за сусрет, топлину
Јер га има на претек.
Свако тражи свој колут искања
Под небеским сводом,
Свако је сам себи пречи најпре
И пре него што га докрајче вести
Скандали сензације.
Усидравати се у себи
Задатак је пунобожних,
Пожури, пожури себи
Стигни што пре…

Врата

Испратих неке људе
Добре људе
Добри себи
Добри другима
Којима не бих добар никада
Али похваљујем заиста
Њихову верност ничему
И колико су свети
Нису ни приметили
Колико је дана, месеци и година
Прошло
Од како сам их испратио на врата
Која никада нисам за собом
Закључао…

Предаја

Превише помрачине
Превише суда над другима
Све је таштина и тлачење
Истеривање правде неправдом
Далеко је човек
Од свог видела
Далеко је пријатељ
Од немилости капилара
Тешко је уздати се у своје нерве
Тешко наћи починак
Остаје предаја
Света предаја
Да се ништа од овога света не узме
И да се прослави спознаја
Да могу бити жив
Једино у светлости чисте деце
Која ме воле ни због чега
И која не познају тајну зла
Док сновима преду
Док добротом ме испољавају…

Skok

Voleo bih

da sam nemiran kao braća ljudi

voleo bih

da sam isfrustriran kao braća ljudi

voleo bih

da me sve tangira kao braća ljudi

ali ja ne videh

ni u jednom brata

koji srećan u sebi

prema drugom –

iskače iz grudi…

Суштина

У суштини
Ја сам задовољан својим животом…
Нисам нигде компромитован…
Имам пар људи
Којима ништа што радим
Није трун у оку…
Жену и децу сам сваким дисањем
Сваког дана на увек нов начин
Прославио…
Бог, тај духовити Бог
Верни метафизички пријатељ
Посадио ми је душу
Међу најсветије маргине од људи…
Поносан сам на једног атеисту
Који ме на увек нов начин
Осваја човекољубивим шармом…
Поносан сам на једног анархисту
Који је од свих стечених знања и људи
Баш Христа изабрао
Као модус постојања…
Поносан сам на све копаче смисла
Које свет није узео под своју букагију…
И драго ми је да од свих векова
Баш сада делим Небо са таквима
Баш сада и ван Цркве
У њима видим Цркву
Далеко од форме
Сахрањен есенцијалном анегдотом
У којој ћутња
Пред сваком тајном
Дискретно побеђује…

Спомен

Увек иста тама…
увек невидљиви глумци
који долазе са маргине
да ти покажу како треба да живиш
како треба да волиш
како чак и децу да чуваш…
јер они знају боље тајне
они желе да су неодољиви
да уживају у плачу деце
када им сенка нестаје на вратима…
они воле кругове у којима нема
добродошлице за тебе
да би те понизили још више
узимањем најбољих делова
оних које волиш
само за себе
јер ниси пожељан
ни као жив, ни као мртав…
по њима, треба само радити на себи
тако да ако деца остану без твог спомена
они ће брзо утећи да им обришу сузе
само да би што пре остао заборављен
јер они знају боље
они познају тајну памука и осмеха
којима се стичу идеје и знање
као тек научени плес код инструктора
док се увијају тела
над твојим гробом…
толико је уметност покварена
толико човек нехуман након столећа…

Благослов

Не разумем дефиниције успеха
Али знам колико зло настаје
Када се поређењем рашива.
Не знам да ли коме помогох довољно
И да ли окајах прошле дане
Како доликује.
Нисам пуно постигао у животу.
Знам да се од колевке до сада
Лагано ближи пола века
А да је некоме још пола од половине
Био цео живот па нестајање.
Немам свој стан
Немам свој ауто
Пријатеље и даље
на одсеченим прстима
Набрајам јер понестају отмено.
Рођен у беспарици
Нисам поштеним радом ништа стекао
Нити када обиђох свет.
Али наласком Христа
Не видех да шта пропустих
Јер и са дванаест година знах
Да је Небо свуда исто
Зато молитву научих сам
И када то није било популарно.
Могу само да кажем
Да волим свој посао у школи
Да ми је сваки ђак био ближи
Него фамилија
Да сам поносан благословима
Моје жене и деце
И да највише волим своје писање
Као нестворено даривање другом.
Стога, знам да нисам пуно
Постигао у животу
Али волећи то што радим
И волећи оне са којима живим
Мени је добри Бог даровао више
Него што могу да примим…