Category: Сагледавања


Призивам, дозивам све мртве од постања света!
Све, сваког, да ниједног не заобиђем
погажене, посрамљене
убијене као фетус преко сваког физичког злостављања.
Призивам сваког понаособ да из свог неписаног гроба врисне
дозивам назад да сваки леш нелеш постане
јер желим да их све видим опет живе
у Твојој руци Господе, сад, спрам мене.

Доста је!
Не могу више да дишем потапања,
Не могу више да једем крволиптања.
Овај свет ме стиска обручом киселине
који не прашта спокој и тиховање најмањем детету.
Кидање, кидање, Господе!
Они који страдају њихови зубе моле за милост у мом месу.
Како да им помогнем када нисам крај њих у своме становању?
Чујеш ли све те векове у којима су Те гласови немоћних
данима, ноћима, годинама изнова дозивали?
Знам да Твоје свето ћутање није брзо на осуду
и верујем да ће свако тело Вечност загрлити,
али, тешко је Господе, тешко гледати
ко кога прождире, убија и продаје годинама.

Кад ће се променити лице света?
Кад ћеш нам у госте доћи?
Чујеш ли пратњу свих сахрањених?
Чујеш ли мој вапај и Твоје истраживање?
Мора ли свако од нас бар мало зао бити?
Мора ли се лице охолога хладнокрвно над лешевима церити?
Кажеш да човек мора умрети да би Те видео?
Усмрти ме, само да видим спасење свих уништених
које Си сакрио тамо где реч не допире.
А ако ме и не примиш тамо где врим
дозволи да се и сада мало обрадујем
ако иза сваког пакла у Твоје Царство смем да провирим…

Advertisements

Пукотина

Ако ти није стало до љубави
Да имаш мир и да се осетиш живим
Не мораш заиста ништа чинити.
Нико те неће зато осудити.
Довољно је да трпиш своју непогоду
Да преживаш чамотињу
Са неком сакралном незахвалношћу.
Шта те брига?!
Сматраш да нема мртвих.
Избор је твој, препусти паразиту
Да крчи пут војевањем.
Нека екран преузме стварност!
Да се још више бавиш онима
Који те не занимају нимало.
Нека свако седи на својој столици
Далеко од ближњег
Који хвата прашину на твојој
Менталној полици.
Ако се једном пак
исповраћаш од таквог задаха
Запитај се: да ли заиста живиш
Или је слађа бљувотина
да не мораш у океану инерције ништа чинити
Ако је све што јеси пукотина?…

Чудан дан над Београдом
Угриз морске соли на усни по снежном мраку.
Данас су ме многи волели
Данас сам видео колико некима пуно значим,
Јер само тако умире презир себе
(чак сам и самог себе збунио
Које сам противнике све пољубио).
Хронично неиспаван као у каквом
Другом телу
Без јасне разлике да ли је дан сан
Или сан дан,
И како је то питање сасвим небитно
Ако знаш према коме се отвараш.
Прате ме разне смрти
Које тек треба одболовати,
Као да нисам већ довољно уморан
Од ове досадашње.
Не клањам се људима,
Гледам иза сенке.
Разговорам са неким пророштвима
Да ли би се догодила откривањем
Или не би уопште самим упадом.
Ништа не знам, драмујем.
Али је света утеха када сви обриси
Утискујућег прођу галопом
Да непогажен у мени остаје
Алфа и Омега
Док напољу нека деца плачу због кошмара
А друга јер се тек рађају…

Наличје

Убијају ме информације…
Превише људи!
Превише свега!
Мени позли само од броја наслова
У таблоидима!
А где су социјалне мреже?
Где на хиљаде профила?
И свако има да нешто каже
Свако да буде сакупљен
Око неке своје идеје
Или слике света…
Мене то разара,
Моја душа то не може примити…
Може ли један човек стајати
Пред телевизором
На којем истовремено посматра
Билион канала?
Ја то не могу…
Нећу!
Не желим!
Не могу да се градим световима
Које пратим и који ме прате.
Нешто опасно измиче.
Превише идеја уништава душу.
Превише мисли уништава ум.
Превише људи бројем забележених сензација уништава свет.
А где је човек у целој причи?
Треба ли пред свим да стане
Или да се у све умеша и да личи?

Протест

Можда негде грешим
Што нисам део свакодневног бунта
Протеста против охолих владара
Који колико ми је познато
Три деценије туку мој народ
Преко џепа и потребе његове деце.
Али, није да нисам!
И ја сам био дете инфлације и рата!
И ја сам био дете демонстрација!
И још увек као отац своје деце
Не могу да скрпим крај са крајем
Упркос беспоштедним борбама.
Само сам уморан од суморних наклапања,
Јер од препричавања политичких глупости и бахатости
И огорчености супротстављених
Која врхуни некад
Чак у живом линчовању
Макар и неправедника –
Не оживљава помак једног народа
Да му добро буде
Да види светло на крају лажних месија
И још лажнијих обећања.
Не пристајем на пасивност
Нити заговарам компромитовање
Ту стару вавилонску блудницу свих векова,
Само желим да кажем
Да пре него што неко дође на помисао
Да гура своју децу као таоце пред полицијом
Да се добро запита да ли је такав живи зид похвалан
да не жмури,
И да насупрот посмртном маршу
Кроз кордоне од три деценије дебелог зида
Оплемењивање своје душе
И наравно непристајање на угњетаност
Буде почетак молитве и њено амин.

Терапија

Научио сам да опрезно носим своје кривице
као жилет сахрањен посред мога језика
јер добро знам куда неке смелости воде
ако се једном сувише препустим жртвовањима.
Па ипак, један човек ме је намучио Писмом
из којег прећутано сила Духа добује
јер се није нашло човека који би му помогао
када једном беше заробљен станом
и усред њега тумором и боловањем.
Многи ми рекоше да не бринем превише
да је сам себи одредио судбину
будући завађен са свима без помиловања
и ни мене душа не осуди јер и сам прогутах
бол затечен својим стањима које нисам бирао.
Па ипак, нешто на дну мене ми не да мира
нешто се отима као у каквом светом немиру
јер, мада знам тајну својих ограничења
питам се зашто се усред свих људи
који гледају само себе и своја посла
једино ја осећам погрешно
када тај човек никога нема
ко ме тајно призива као последњу наду
а ја заробљен својим агонијама
немам снаге да му откључам врата
обојица прегажени властитим терапијама.

Copy paste

Вечерас сам срео хорор
Који сам дуго крио од себе
А да то нисам ни знао
Мада сам друге ужасе често призивао,
И таман кад заборавих себе
Коначно изван самосажаљења
Указа ми се лик онога кога волим
И схватих да нисам нигде оштећен,
Али да онај кога волим
Копипејстује сам себе
Глувонем пред екраном
Са једним истим песмама
Са једним истим сценаријом
Са једним истим пороцима
Коначно, увек истим отуђењем
Лудилом и пијанством.
И тек ми се тада дало да схватим
Ужас који поменух
Колико је други очајан са мном
Колико сам ја узрочник стања другог
Када он неуморно
Копира своје поступке свакога трена, дана
Док не докрајчи своје вене
Само зато јер сам пре њега умро
Мислећи да живим мене.

Синоћ се отела једна суза без мог знања
Без мог одобрења
Сама се појавила
У предстојећем сну демонских зеница
Чије безобличје је додиром
Хтело да ме претвори у себе.
Одједном сам видео цео свој живот
У само једном даху момента.
Превише срамоте,
Превише свега за окајавање!
И ја видех у магновењу
Тајну мог шкргута који ме мучи вековима,
Испих отров свих немира наискап
И не сачувах разум, ни стајање.
Јер, гле, казујем ти тајну
До којих ми је требало 40 лета:
Превише страхова и агресије
Поквари и најбољу невиност
А ја поносно крварих осмехом годинама
А да то нисам ни регистровао.
Заправо, лажем
Добро сам знао шта ме прождире
Али глумих да ништа нисам осећао.

Дође тако време
Да се за онога ко нема пара
Не исплати да чува здравље
Када чује колико траје само лечење
А камоли исцељење неког боловања.
Још ако те преваре
Одложе и прећуте цену почетком лечења
Да би те задржали за себе,
А ти таман помислиш да си срео човека
Којем није интерес
Све шта га одређује већ знање.
На крају кад стигне рачун
Схватиш поражено
Да немаш ни за хлеба,
А неко ти тражи такву тарифу
Од које би ти могао живети
Још мало па два месеца.
Носите се носиоци белих мантија!
Кад поправите гангрену душе
Вредеће и ваша професија!

Тајна зла
Несумњиво
Тајна је глупости и бесмисла
Болест ума
Болест монотоније
И вечитог презира
Поређења са другим
И ако због нечег невина крв пада
Веруј, није толико до болести
Колико глупост узима време
Јер је време дато
Да се смисао пронађе
А уместо њега
Следи само злочин
Да се сваки трепет секунде
Испуни нагоном
И потирањем
А да глупост буде генијална иронија
Што се више сведока проспе
Као невеста са новчићима
Својим погледима по себи
То је она бестиднија
Да једном постане трајна радња
Окоштала толико од неосетљивости
Да увек њена буде последња
Јер ко се храни одсуством садржаја
Мора канибалисати где отпора нема
А да здравица буде потпуна
Предјело је обнова шока
И продавање душе
Сасвим бесплатно…