Одбијам да живим у свету
Који дише само за теорије завере,
Презирем да живим за морал
Који у свачијем преступу
Налази одумирање,
Моје струне су другачије намештене,
Моје биће, моје тело, знам
Није само саздано ради мене,
Али, смрде векови
Труле нараштаји
Верници и неверници
Праведници и грешници
Пламте истим пестицидом
Одстрела и равнодушности,
Можда заиста страдају недужни,
Можда је заиста удар храма под сјајем немилости,
Али, ја тако не могу живети!
Не желим да пролазим
У набрајању туђих грехова
Или у звекету оружја под нечијим зубима,
Свако је одговоран за себе
А за другог колико други дозвољава
Својим истицањем.
Па ипак, знам да у сваком тиња, жубори
Сличан демон распет морализмом или преживљавањем,
Али ако морам бирати између два зла да једно добро добије владавину,
Онда ми је драже оправдање
Искреног у злу
Од свих покварених праведника
Опраних у крви осуђених
Коју су просули по тлу…