Не волим досадне људе
Глумце сваког пожртвовања,
Пријатеље код којих требаш да заказујеш на пријем човекољубља,
Још мање верујем у прогон људи који страдају од неке неправде
Док им се стање на рачуну као ни слава уопште не умањује.
Не волим изговоре
Оћутане поруке
Избегнуте погледе
Људе који смрде лажним темпераментом.
Досадни су ми људи који прикривају своје злочине,
А који се лако на туђа дела саблажњавају.
Досадни су ми људи које ништа не покреће,
Још више моралисти којима најмањи преступ
Просто као длака у оку смета.
Признајем, од верника сам више ватромета очекивао,
Али осим мало бацања буке и прашине
Ћорак је све што је остало.
Можда сам себичан
Али мени су потребни људи који погледом померају планине.
Не морају да буду јаки, ни савршени,
Само да од њихове топлине
Нађем себи гнездо
Где нико никог не гони,
А свако царује присуством другог
Којег не мора да се клони…