Ноћас храмови ћуте
И сутра ће…
Ноћас Бог походи домове
И сутра ће…
Ноћас Небо није празно
Нити је било јуче…
Живо је једино маловерје људско
Које мисли да Бог не станује
Ни у чијем месу…
Неће нас храмови спасити
Ако ми не пустимо снопове у ребра…
Црква ће опстати
Неће је ниједна глупост срушити,
Проблем су нестрпљења
Да се Божија Литургија пожели још више…
Ноћас храмови ћуте
Као што су по дану ћутали јуче…
Ноћас Бог походи домове
Као што их је по дану обилазио јуче
Да ниједног не изгуби
Да се увери ко Га тражи
Да се над лицем сваког умије…
Постидеће се они који криве Писма
Тражећи гнусобу пустошења
Јер мисле да Бог живи само за одмазду
Оних што се ускраћују навише,
А истина је да између дома и храма
Границу једино још човек потписује
И да ако ко остане кући
Да то не значи да је мање веран
И да не воли Бога више…