Учим…
Учим изнова свакога дана новог човека у себи освојити…
И некад бежим од бољег себе да гори будем
И некад бежим од горег себе да бољи будем,
Али често распет на станицама живота пребивам распорен, те
Нити се могу звати човек
Нити човек од вере…
Савршенство ми се недостижним царством чини,
И често мислим да је трчање за њим најсветија превара,
Јер што више за њим хрлиш
То се острво даљим чини
Мада знам када екстаза удари шамар
Да није тако.
Још учим да праштам и не судим,
Још учим како се пред увредом ћути без роптања,
Још учим како одбитак нечије љубави
Да прегрмим без силовања
Када се без мене сабирају људи.
Највише се трудим да оћутим неправду својих унутрашњих палости,
Па да кроз сивило од решетки мога тела
Пустим сноп Духу
Да ме води на слободу
Па да ми макар душа кад неће тело буде цела….