Није потребна вера да бисте били добар човек али јесте потребна да бисте били свет човек. Има и такве контрадикторности да је неко веран формално али неверан на нивоу дела па отпада и од светиње и од доброте.
Вероучитељ сам дуги низ година па је мој рад са децом искрен и либералан. Нема индоктринације. Не намећу се идеје. Не испира се мозак. Намерно их терам да што више сумњају да би више неговали критички став. Код мене долазе и ђаци који су били и остали атеисти. Али су знали Библију боље од свих других ђака. И данас се загрлимо када се видимо. Слобода је, дакле, неокрњена, сами бирају.
Не могу да им кажем да вера није истина али им могу рећи да сами испитају да ли ту има истине.
Тај аргумент о томе да нису бирали место рођења, итд. смо већ обрађивали. Где год да смо рођени имамо слободу да доведемо у сумњу своју веру. Али сумња не мора имати негативно значење. Мене је моја сумња довела до вере.
Лично немам проблеме са атеистима. Битно је само да нема вређања по личној и верској основи, али како године одмичу све сам у својој вери опуштенији међу људима слабе или никакве вере неголи међу верницима који даље од неког фанатизма и бестидности не виде.