Да ме неко погрешно не схвати, подржавам заиста од срца сав овај хришћански бунт поводом дешавања у Црној Гори на ком год месту да је одбрана светиња лоцирана. Пажљиво пратим свакога дана новости по том питању.
Али имам један проблем. Видим да неки глорификују побуну београдских навијача и сличних. Све то стоји, има донекле
смисла ( „донекле“ јер не видим у чему је масовна логика да се оспорава црногорска власт а да се овдашња не демантује уопште)
Ипак, једно не капирам: годинама трпимо насилно одузимање мозга, плате, достојанства, итд. И нико се не буни против власти. Ово са отимањем светиња у Ц. Г. је само увертира, или продужени сценарио, за отимање Косова. А нешто свих ових година не видесмо да се неко бунио превише са претњама на том нивоу.
Дакле, подржавам отпор, али све ове хиљаде (не знам да ли још дођосмо до милиона) које изађоше на улицу треба добро подгрејати да на исти начин изврше отпор према власти.
Да је бесрамно шта се чини јесте, али да је сада то нешто више болније и мањебитно од онога што годинама трпимо у Србији није. Исти напон, резигнација и грађанска непослушност треба да се покаже и на овом нивоу. Јер је то иста власт која дуги низ година не отцепљује само наш новац и здравље већ ће нашу децу исто тако.
Треба нам већа револуција.
Волим Цркву али замерам ћутање црквених пред политичким перверзијама.
Бојим се да ће као и обично побуна бити угашена малим манипулацијама великих превараната. Или, ако отпор и опстане да ће само на томе да остане а да ће владајућа псеудо-елита од политичара и њихове демагошке тортуре остати на власти.
Овде није питање само одбрана светиње већ опасна порука свим владарима на овим просторима шта се може десити ако сав народ устане.