Могу да кажем
Да сам пола живота провео у читању
И још половину слушајући савете.
Могу да кажем
Да сам половину провео
Творећи послушност
У послу најмањем.
Могу да кажем
Да сам цео живот посветио људима
Да њима у себи добро буде
И још једну целину живота
Одувек сањајући недосањаног Бога.
Сада сам сит од искања и давања.
Глад остаје непромењена
И кад дајеш и кад узимаш.
Не желим више читање
Нити примање савета.
Не желим да сам дежурни конобар
За најмањег човека
Који презире промене.
Одбијам чак и реч теологије
Ако и на светом месту Цркве
Само ослушкујем претње.
Желим да у својој вери нестанем!
Не делимично или новом половином
Већ потпуно, целим дисањем.
Хоћу да ми Христос
Стоји тамо где ми срце спава!
Желим да Он буде моје ново мастило
И које пише и које се саопштава!
И које ради и које посредује
Тамо где помоћ бриди искањем
На месту савета и на месту послушности.
Уморан сам од половичности
Уморан од пасивног читања
И саветовања!
Када будем у Њему умро
Продисаћу Живот
Који се сам унутар себе сведочи и –
Распламсава…