Не знам каква су то тела
и какви дахови у људима
када тако без стида
могу годинама увек исто зло радити…
Колико само човек мора упоран бити
чак вредан, марљив, од јутра до мрака
исте махинације на нови начин
увек крчити подмуклим планом
не би ли прокјумчарио још ког демона
као најбољег аса у рукаву
да би:
продао државу
продао фирме
продао имовину
продао наслеђе
продао пријатеља
продао најмање дете
које није ни добило шансу
да позна своје родитеље…
Не знам каква су то тела
и какви дахови у људима
када поред толико убиства на рукама
могу да спавају спокојно
крај оних који бриде вапајем
гнојећи јецајем у својим мукама…