Потрошиш четвртину живота
Можда и половину
Да себе изградиш
Потом другима да нешто објасниш…
И онда те сасече сарказам постојања
Да ти на твојим лекцијама
Које си користио за видање туђих рана
Други узимају твоје речи
Да те њима осуде до пакла…
И не боли толико замена теза
Нити оптужбе о сујети, гордости –
Ко ће све страсти набројати? –
Него што би неко да те подучава спознајама
Која си давно пре њихових токсина
Поставио да би њима добро било…
А сада те понижавају
Твојим рукописима
Да би ти њима држали слово
Како треба да се изграђујеш
Јер појевши што си им даровао
Сада им није довољно више…
Како се осећам?
Као када би творца првих слова
Неко хватао за гушу
Да га учи из почетка
Оно што је он давно изразио…
Али ни то не боли више
Колико боли флертовање
Лажних пријатеља са демонима
Којима су пре савета са мном
Веровали више
Јер су их више љубили
Него што су мени веровали…