Тајне везе међу људима се лако виде. Када се две доброте лако синхронизују и проналазе без сујетних неспоразума, или, када, на пример, двоје флертују држећи се тобоже неке треће теме. А није флерт проблем, већ што они који себе држе за неке снажне моралне стубове – љигавим начином одричу своје ставове а да за присутне сведоке остане невидљива тајна таквог одрицања. Тако човек са стране не види „тајну везу“, мисли да се, примера ради, у јавном обраћању говори о лепом времену, неком већем смислу или обичној брзопролазној вести, а заправо (и наравно, без параноидних поигравања са повезивањем тачака на слепој мапи теорије завере) ради се ту о нечему сасвим другом. Симпатише се нешто треће. Некада се чини да прећутани мотиви више говоре од онога што се међу оспољеним речима затиче. Или, да се нека дијалошка варничења одигравају на једној равни док се базична монтажа смисла одвија радикално на другој страни током самог проговора. И оно што је привидно остало нетакнутно – а поприлично ишчашено, померено и такнуто – за трен се опет враћа у првобитно јединство са десакрализованог места одакле је заправо и кренуло.
Просечан човек би помислио да неки, на пример, причају о Богу, људима, политици, породици, итд., а на делу се сасвим невидљиво, бестидно и галантно – да иронија, дакле, буде већа, пред отвореним очима ових слепаца – одвија највећа срамота у потпуним микрофрагментима неухватљивих сензација. Догађа се пред видљивом пројавношћу запаљени нерв неке одређене страсти маестрално притајено. И чим сусрет сензација прође, за мање од секунде, свако се повлачи у своју самицу ума док неког другог за своју занимљивост не пронађе.
Има нека тајна веза, али то није она Духовна веза која нас све мистично саставља, чини исконским носиоцима свог Прволика, Бога и Творца на Којег се сви тако пребрзо и непромишљено позивају. Негде и хришћани дотужише на том пољу са својим хипер-односним и излизаним заједничарењем. Данас смо мутанти нечег новог а да ни сами не слутимо лице звери у која нас нека наша веза претвара. Јер, шта су тајне везе таквог типа ако не прикривена завера и подмукла интригантност инфициране неким манипулативним интересом макар за почетак била одлична али погрдна трач-рубрика? А данашњи монструми још нису усавршили своју тактичност да овакву сурову игру одмеравања макар прикрију, не, они су толико сирови и сурови да за њихову примитивност не постоји ништа тајно што они неће силовањем вести и сведока још више у своје везе увалити.
А како човек данашњице то види?
За доброг човека – велико гађење, за лошег човека – прави трофеј….