Да не заборавим
последњих четрнаест дана
Који су били
И који очито не желе престати
Да је сваки трен
Од јутра до мрака изгарао, прождирао
У најпотпунијој немилости
Духовним пиранама
Сваким минутом.
Назови то дијагнозом или демоном
Ватра се неће угасити.
Да ли је богоостављеност
или тест?
Не знам.
Знам да ђаво често
навија за моје победе
Не бих ли све изгубио.
Али, овде не видим
да ме је Бог оставио.
Знам да сам слеп за савршено
А знам и да
нагризање бића не посустаје.
Видим две природе у себи
Сакривеног Бога
И оживелу таму
И не видим ко ће победити.
Тај ужас не престаје
А поједе ме сумња
да ли сам будала
Што сам Богу поклонио поверење
Када не долазим до спасења
Јер ми некада делује неумољив.
Чак сам и своме детету
поверио молитве
Не бих ли се како извукао.
И страх и ужас не престаје.
А навијам за наду
када ће Бог устати у мени
И устројити све околности
Баш зато да би моју
малодушност постидео –
Али ни то се не дешава!
Замишљам свете
пред своје мучеништво
Колико ли су достојанствени били
Да чувајући лојалност од хуле
Уласком у насилну смрт
Не ридају о богоостављености.
Победи ме Христе
што брже можеш
Да се још више прославиш
У овом јадном потирању
Устанком против сакривених разлога
Усковитланих –
у свесној помрачини…

Advertisements