Промрзлине душе
Не дају превијања.
Ко проклиње себе
Руга се лепоти свог покајања.
Бог увек постојано
На сваку грозоту душе
Простире дугу помирења
Не би ли се сваки човек
Сам себи допао
Да отпочине од самомржње.
Превише немира
Убија и најбоље духове.
Превише сопства
Истиска друге.
Људи нису глинени голубови.
Нико не може волети да живи
А да одстрањује друге.
Поправка душе
Не врши се похабаним алатом.
Проповеди су исфорсиране
Потребан је додир ако нам је уопште стало до сусрета.
Другог мелема нема.
Јер ако инстикт једне звери познаје нежност или игру
Колика звер у човеку мора бити
Да годинама на све што живи режи
А да не жели да спозна
Свој пакао
Јер му је лакше да бежи…

Advertisements