Синоћ затворише моју јаму непознати људи
И ја видех опело над својим странцем сасвим јасно.
Потом ме Дух узе над високим летом
Те спознах да је моје седиште
Под главом орла
Којем мачем пробадам главу.
Тада пренух од страха
Да ознаци врлине мрвим лет
Али се орао ни у липтању крви
Није обрушавао.
Потом из њега поједох мач
И положих руке да на месту ране сване исцељење.
А онда ме обиласком нестворених пејзажа
Ошури други страх
Да оно што исцелих постаде
Повод да се уздижем до свог обрушавања.
Синоћ затворише моју јаму непознати људи
И видех многе мртве
Како се подмлађени од постања
Око мене труде.
Опело над странцем – сасвим јасно…

Advertisements