Тишина има своју свету бескрупулозност. Да милује. Да лечи и негује. Да ослобађа од притиска многобрбљивих. Те верне заклињаче у однос до првог рикошета. Мелем који бразди сва моја дисања није дар унутрашње апотеке у којој мој умор одрешава души пертле. Други је посредник и налагодавац. Одувек сам тог лекара тражио на свим дубинама себе. Превише је векова прошло док му нисам дозволио да промоли лице, додир и проговор. И како сам само погрешио…Три океана не би могло натопити спирања прљавштине…или, макар, три заиста вредне сузе…ако их је икада било…јер ни пред мртвима нисам знао за макар своје васкрсење да плачем…А сада видим осветљене галаксије, и да након погрома долазе живе воде које савијају небеске коре да се зарију у бесплодна чворишта не би ли све земље процветале…

Advertisements