Данас је био чудан дан
Мада је и ноћ пре зоре
Опхрвала светим немирима
У којима једни људи јуре таму
А други у плачу чекају тамјан и исцељење.
Жиле су се бориле са знамењима нествореног
И поред лепоте Духа која се усред торнада диже.
Никада ми нису сметали људи
Ни крај њих, ни са стране,
Али данас је било тешко
ископати другог спрам себе.
Јер у свом том рвању
Које увек бригује истим питањима
Други није видео шта му се предаје:
Да себе вадиш из мртвих за њега
Да другог вадиш из мртвих за себе,
Него остаде само камен
Који жуља недоказане,
Јер у твоме копању не видеше чудо
Него сам ров
У којем мисле да бежиш
Да би своје демоне сачувао проказане
И по њима, наставио да режиш…

Advertisements