У неким агонијама пливају пиране. Мисли често видим као пиране где свака риба једе другу рибу поред себе. Она која преживи назива себе истином а да нам своје лажи често ни не каже. Такви су станари испод кортекса. Све зависи како је подешен наш скенер. И да ли је ловац баш тог дана у нама заборавио на пушку или пецарош на мамац. Живот има своја коцкања. Често смо ми коцке које се бацају без питања. Улози могу бити велики. Последице фаталне. Са једне стране, сувише наметања правила која одударају сваком неприродношћу блендиране етике и естетике, а са друге стране, сувише изложености да сваки део сопства мора баш све контролисати а да само сопство неприродно одудара од најмањег аспекта слободе и битисања. Слобода? Како то перверзно звучи у данашње време!? У поробљеном свету готово табуизирано. Као човечанство још пијемо млеко и учимо прве кораке. Сазревање ће очигледно сачекати. Боља времена? Не, бољу Вечност. То је мој став? Не, станар испод кортекса ако му поверујеш све што има да ти каже…

Advertisements