Ако се крећеш превише логиком свезнајућих брзо ћеш појести неукусне корице лажних пророчанстава. Узми своје време и задржи дахове када приступаш необазриво. Онда се нагни над горчинама свемудрих. Видећеш како се осипају латице са њихових ореола. Брзо. Споро. Небитно. Биће свакако антипатично. Другачије не може ни бити. Најмања стега не опушта другог. А у грчевитим односима људскост остаје непријатна тајна. Комплекси су чудо. Нису мера човека, али су чудо. Премер, одмер, одстрел врши нишан оног ко даље од поистовећења са приватним демонима не види. Досадан је ехо таквих усамљеника. У њиховим пећинама нема ни светла, ни другог. Запалити бакљу у својој пећини искорак је оног коме се смучило властито слепило у којем дотад није престајао вековима да одјекује. Нека знања су ускраћена да би потрага за њима била изван корица дарованог. Да би ти био ускраћен и гладан? Не, него да би нахрањен био ту за оне који тек почињу да се ломе. Чиме? Питањима у којима си увек налазио себе…

Advertisements