Неке енергије се одмах проналазе као стари и добри познаници. Не морају неки људи да троше године у неким догађајима да допру до човека са друге стране зида. Једноставно, нема напора. Љубав одмах ствара пролаз. Окно. Продор. Нема конфликта. Нема умарања од другог, тог вечито подлог мргуда који се крсти знамењем сарказма. У неким одбранама покајања нема. Многи глуме шок у којем не виде своју грешку. Шизофрено се хватају за властиту доброћудност која је до малопре била ишчашена исконском бласфемијом самовоље. Лепо је ушивати заједнички језик са неусиљеном синхронизацијом другог. Тада се отварају једни а изграђују тајно неки други светови. Као пријатни мирис зеленила после сурове кише. И као што се вода неприметно и тихо повлачи у дупље жедне земље, тако и један однос, обогаћен витаминима Духа, настаје у сфери када се повуче од многих сведока. Тако настаје бисер испод шкољке, тако настаје поглед испод рожњача…

Advertisements