Назови то депресивном фантастиком
Или како год хоћеш, али
Није добро бити на страни мога лудила!
Зато и позивам многе да се повуку још више!
У мојим световима причам са птицама од оклопа и гласа
Које овај свет још не виде
Једне наговештавају ратове
Друге победу и неодустајање.
У мојим световима не верујем превише сеансама погубљених
Који се дробе за абровима доконости, интереса и штете.
У мојим световима џиновски херувими долазе са небеса у ватреним куглама
Правећи се непријатељима
Док не обећају смрт која ослобађа за Оног
Који их надилази самим постојањем.
Једног сам замолио да буде нежан данас када ме буде убијао.
А он је испао толико увиђајан
Да распоривши ме светим болом
Од којег тек учим сузе и знање
Није ми ни открио како је то учинио
Већ је само оставио траг да је био ту
Да сам умро
Да сам опет жив
И да је долазио…

Advertisements