• Нема човека који није подвојен, можда само то добро крије.
  • Расејаност може бити проблем немара, бестидности, али и неспособности да се човек фокусира на одређени садржај или присуство другог.
  • Аутентична хармоничност бића долази једино од могућности да афирмативно апсорбујеш свет око себе.
  • Оно што те додирује пуноћом укида фрагменте пролазног испуњеног сетом.
  • Велико срце многе изгубљене под своју љубав скупља!
  • Неке ствари не могу бити схваћене одмах него тек усходећи током пута.
  • Чекамо да нам неко каже шта је наша судбина а не видимо да она увек на нама лежи.
  • Потирање љубави долази од посесивности да другог учинимо себи налик, а ако у томе и успемо – баш тада нисмо задовољни ликом који смо по своме створили.
  • Оно што је некоме асоцијација за настраност, другоме је мотивација да пронађе слободу.
  • Пречице се некад чине наивне а проходни путеви за инертне. Ко не жели да робује клишеу бесмислене рутине, свакога дана тражи нови изазов за властито постојање.
  • Када почнеш да верујеш – самоћа нестаје!
  • Можда развој једнога дана, као и свакога дана, зависи од употребе и прилива сензација које апсорбујемо у себе. Треба само пазити да се унутрашњи човек не жртвује. Јер се лако може десити да због оних ствари у које се уносимо, превидимо присуство много бољег света којем нисмо дали шансу ни да га запазимо.
  • Без другог – немогуће је спознати своје подвојености!!!
  • Ако си отворен за парадоксе онда ћеш лако схватити да постоје прљави путеви који воде до светости.
  • Ко негује искривљену слику о сопственој вредности – не може бити срећан ни у властитој стварности.
  • Душа се умиљава у ономе у чему се испуњава!
  • Кад пожелиш немогуће – могуће се присутним спрема. Тада слабости нема. Нити су битне снаге. Одлука да се буде – чини постојање. Дивним. Тихим. Полуноћним сјајем. Тада израња један украдени сноп. Бисер који се не баца свињама већ рибама. Јер рибе знају чувати тајне. У себи. У најдубљим амбисима подводних светова. Неме а спокојне. Само тако можеш бити ловац људи ако их не каниш упецати. Јер ако благодат имаш – сами ће доћи…
  • Ко уме да се нада – победио је мит!
  • Лепота коју је свет погазио не остаје без свог мириса. Нису сви погажени људи безнадежни. Можда су маргинализовани, али остављају најлепше и најдубље трагове у свету.
  • Пријатељ не фалшира емоције. Не фалсификује један однос да би светост игре заменио подлим подривањем. Бити са неким у искреном односу значи бити у потпуности демаскиран присуством његовог пријатељства. Све остало је поигравање које кад једном донесе кризу сазри у обличје истине где плагирање и имитација поштовања постаје апсолутно несносно и немогуће.
  • Када напустиш туђа искуства тада почињеш живети.
  • Свака криза је напрслина идентитета која се може зацелити само на ивицама стваралаштва.
  • Бог није банкар који живи за трансакције и кредитни биро. Бог чини добро и праведном и злом. Он је непоштени управитељ, баш као што пише у Писму. Тај скандал Божије неморалности треба да нас мало више провоцира, јер ћемо се само тако смирити са својим праведничким гневом који многе обузима. Усуђујем се, дакле, рећи да Бог не само што не враћа добро доброме, него му га и одузима да онај ко чини зло у потпуности од добра не осиромаши. Проблем је само да ли је наше око зло на такву праведност. Сетимо се јеванђељске приче о радницима једанаестог часа. Ту се саплићу и највеликодушнији.
  • Када би свако радио свој посао како треба, нико не би морао некога да подсећа на обавезе. А када се нешто ради од срца – свака дужност као обавеза престаје.
  • Потрага није увек недостајање, већ може бити и установљење онога за чиме се трага.
  • Где тражиш свој спокој ту налазиш своја утврђења.
  • Колико си заљубљен у себе толико великог демона у себи подижеш.
  • Што се више људи тркају ко ће коме ко да личи, тако поништавају властиту универзалност. Напротив, јединство различитости није тако снисходљиво да ради у корист једноумља које на крају врхуни у непомирљивом сукобу. Синхро се креће много једноставније.
  • Када спакујеш сва своја уздања на сигурно место, нема разлога да бринеш да ли ће неко покушати да ти опљачка срце.
  • Потрага за топлином је половина промрзлине душе.
  • Љубав не мери запремину нечијих талената, него истом тежином сусрета додирује висину самоприношења.
  • Загледаност само у властите доживљаје није гаранција објективне а још мање аутентичне егзистенције.
  • Где је велика љубав ту је и велико страдање да се такви светови начине невидљивим за оне који би је могли угрозити.
  • Добар однос не ствара предуслове. Аутентична љубав не тражи изговоре.
  • Где полажеш своја уверења ту растапаш свој идентитет.
  • Сањарење и занесењаштво, прва и последња брана и одбрана креативних духова.
  • Неким идилама није потребно пуно осим мало маште и љубави. Свечаност је само природна последица аутентичног дружења.
  • Кога метежност града није преварила – нашао је сигурно пристаниште.
  • Између поделе осећања и поделе отуђења танке су границе.
  • Не боли усамљеност већ чежња за другим.
  • Бесплодно је само оно у шта се верује да је бесплодно. Зато многе депресије скрушавају човека.
  • Утученост још не значи предају живота. Напротив, може бити мобилизација преиспитивања за увек недостајући смисао.
  • Чему се надаш – ка томе се уливаш и извиреш!
  • Није проблем лењост већ равнодушност према свима и свему. То су две различите стварности…
  • Када љубав постане притисак – она престаје да буде љубав која оплемењује.
    Када загрљај постане омча – он престаје да буде додир који испуњава.
    Када присност постане безнађе – она престаје да буде унија светова која ослобађа.
  • Како балансираш – тако опстајеш!
  • У чему си несхваћен то још не значи да не можеш бити пронађен.
  • Где су жеље неостварене – љубав отклања сваки недостатак.
  • Бити узор другима немогуће је без заузимања за друге а опет обе димензије су немогуће без друге две димензије које варниче у љубави и добровољном прихватању бола које таква љубав носи.
  • Желети да стане нека пресија у души још не значи помирење са собом, јер треба спознати да си у нечему погрешио и да није добро а не само да те не боли нешто више.
  • Неким кошмарима фантазије нису потребне.
  • Ако ти не знаш, дозволи телу да ти каже где је твоје место одмора.
  • Неке страсти су само привидно охоле. Јер и на дну најострашћенијег човека почива неко ко тражи мало нежности и разумевања за себе.

Advertisements