Можемо се играти жмурке
са својим свестима унедоглед
Али ја и даље верујем
да на дну сваког човека спава светац
Потенцијал, сунце, гром или убица
И да свако поред свог неоткривеног генија
Драми, тихује, епилепсијом невоље.
У човеку путеве крчи ветар
И њему је властити свемир загонетка
А унутрашња бразда килограм хармоније
Док јури за умиљатим сновима
Док открива све димензије
несигурним пипањем.
Човек је сам себи довољан да открије
Величанственост егзистенције
И да када дијамант у себи пронађе
Разлог, метаразлог је више
да другог пољуби и поштује…

Advertisements