Не желим да си несрећна
А већ тако дуго видим нека твоја туговања
Нешто неухватљиво у етру
Као да носиш сву жалост неисписаног света
Као да носиш крст који тек треба да процвета.
Чудна си…
Навикнута на непозваност у игру
Навикнута да не мораш бити вољена
Навикнута да не волиш женско друштво
А држиш своју драму као поносну стражу
Са толиким „не!“ на сваком кораку!
Не желим твоје осмехе као салутирања
Да по сваку цену морам чути
Да је све у реду што теби није…
Дозволи да поновим:
Мени је твоја срећа битна
А за оно што ми се не свиђа
Нека у неком другом свету станује.
Зато ми немој говорити оно што бих ја волео чути
Само ми реци једно а да пуно не бринем:
Колико си срећна
И да ли под твојим плућима дише цвет
Који због нечега тугује?…

Advertisements