Нешто се чудно догађа ових дана
На прагу честрдесете
О чијој тајни мира сам са сумњом
У младости
од светих примао савете.
Све почиње да дише и функционише!
Посао окреће своју воденицу колико може точак да покрене,
Деца расту и слушају колико могу да приме и окрену педалу недостајаћег,
Људи се комешају око онога што пишем
Таман да својој души мало починка подају…
Свуда где се крећем
Све буја, кипти, цвета латицама нествореног иза моје сенке, јер
Не налазим ниједна врата затворена.
А све је било проблем самим постојањем
Дуги низ година!
Ти ћеш ми рећи да пазим на обмане
Да је све повод сујете и фасцинације
Да демона има и у најбољем пријатељу,
Али ја ћу ићи другом логиком указаног
И посведочити жал чекања оног крај бање Витезде,
Јер овде, у додиру Вишњег, видим само благослов
На чију трпезу позивам
Све твоје неостварене жеље
Да ми се придруже
И својој малодушности веру подају.
А онда када у моје дупље уђеш
Нећеш више трпети немир
Када ће камен од неона
У теби родити свитање и нови свемир!

Advertisements