• Где се личност не остварује, карикатура преузима шминку.
  • На каквим садржајима будиш своју пажњу, на таквим анализама поучаваш своју душу!
  • Ако отвориш срце за стварност другачију од тебе самог тек онда ћеш познати мрак у којем си дотад становао.
  • Дух прича где хоће и коме хоће!
  • Чистој души све је свитање и прослава живота!
  • У чему самујеш – у томе се откриваш!
  • Само онај ко је способан да кризира, само такав као човек опстаје…
  • Између спокоја и предаје танке су границе!
  • Можеш се оголити до сржи али ако те неко не воли неће много бринути за прекид твог пулсирања…
  • Само онај ко може да загрли некога као читав свој свет има способност да позна колико је смрт грозоморна стварност ако љубави нема.
  • Способност да приметиш и апсорбујеш лепоту уклања дистанцирање и од других и од себе.
  • Само оно што је остало од невиног детета у нама, само то за чистом Вечношћу чезне.
  • У ери самопромотивне изложбе о најбољем и најлепшем себи, најпоштенији су они који без филтера и вештачких заслађивача моралних стварности страдањем и искуством потписују свој изглед, веру и муку.
  • У неким самоћама не видиш дистанцу од других.
  • Када би свако имао сазнање да се има где вратити упркос личним недоследностима и издајама, мање би људи имали порив да воле свој грех а више би презирали последице које од њега долазе.
  • Налазак вере – надилажење постављених граница!
  • Када исконски дуализам покрене нервну партију, пожељно је имати добре асове у рукавима постојања.
  • Бити спокојан међу лошим људима особина је светих људи.
  • Оно што те прождире даје сигнал да откријеш шта је то у чему треба да напредујеш.
  • У чему се обнављаш у томе поново трпиш своје рађање.
  • Тамо где ниси пуно схваћен мораш путовати сам…
  • Кога поглед детета не натера на промену и налазак исконске невиности која тражи стално буђење, такав није способан ни за живот а људскост понајмање.
  • Ниједан однос не може преживети ако само једна страна воли.
  • Они који глуме начитаност и образованост трпе већу штету и стрес да измишљену слику о себи сачувају и одбране од оних који изграђени искуством и аутентичним сазнањем не експонирају себе, нити се доказују и правдају неком.
  • Сећања су некад као утваре. Ту су, али нису. Праве се да имају постојање а заправо су одавно у области пролазног. Сфере смрти. Од сећања се не може живети. Барем не увек. Јер неки духови док чине испомоћ, други се труде да свако добро покваре.
  • Ниједна агонија не потире човека толико да усамљеност постане фатална. Докле год га покреће нада да изађе из неког проблема дотле ће и његова нада бити сигурна.
  • Издвој се где ти није пријатно, али не прекидај контакт онима који те затраже.
  • Од перспективе ума зависи рефлексија света, од рефлексије ума бољитак света.
  • Оно што нас често гуши углавном нису ништа друго него маске које смо узели на себе.
  • Ако одолиш борбама у себи онда од свог живота очекуј чуда!
  • Колико смањујеш себе немислима о својој величини, толико се сразмерно твоме умањивању отвара наклоност Небеса.
  • Када имаш са ким да усрећиш себе онда није битно где си лоциран.
  • Страст на крају није ништа друго до ли страх да се један врхунац осећаја никад не приведе крају…
  • Чудно, неки људи дају себи кутак мира тек када убију неког трећег. Тешко да ту може бити спокојних последица…
  • Не постоји узвишеност сигурности која не може бити поколебана губитком безбрижности. Увек постоји ризик. Онај ко уме да се радује и да воли неретко ризикује све.
  • Чему се дивиш – у томе узрасташ!
  • Тајна љубави помера перспективу док је тајна мржње уништава чинећи живот да нема никакву.
  • Додиру не треба поучавање шта је љубав а ни шта је разумевање. Они који захтевају разумевање за себе треба да се упитају колико воле друге. У пресеку додира нема расправе, дебате, посезањем аргументације. Љубав потире сваки прилаз непријатности и кривице. Шта онда остаје? Сведочење.
  • Различити путеви не значе корозију јединства које на крају пута чека.
  • Тајна Вечности се открива само светим љубавницима!
  • Познање љубави је отреситост ништавила!
  • Каква ти је присност такав ти је и саговорник. И обратно…
  • Љубав се не увећава само у моментима спокоја, не, напротив, тада може постати повод за смутњу, монотонију и расправу. Љубав се игром парадокса највише увећава након буре и када праштање дође до изражаја. Тада ти се чини да први пут откриваш љубав детета.
  • Није свако повлачење чин предаје – може бити одлично промишљање.
    Није сваки осет умора чин страховања – може бити аутентичан позив на покајање.
    Није сваки пад у грех чин фаталног – може бити маестрално уздигнуће да се зло више не понавља.
  • Тек у познању своје пролазности настаје искорак ка могућности проналаска свог овековечења.
  • Они снови који не препознају твој ентузијазам не треба ни да преживе.
  • Промрзле душе само љубав може угрејати. Све остало, колико год било рационално и аргументовано, не може да пружи место утехе. Друга је ствар ако неко не жели бити вољен. Ако би да свира себи продужетак агоније. У таквим ранама нема благослова. Лутања које спасава већ само лутање ради лутања.
  • Ако је срце пуно – усамљености нема!
  • Само храбро срце време невоље не доживљава као време искушења већ једино као време изазова!
  • Путеви који се пред нама затварају само неке друге путеве отварају.
  • О чему промишљаш – у томе се разоткриваш!
  • У неким сигурностима – утехе нема!
  • Колико ти је срце отворено толико ти се непознатих светова открива!
  • Када једном оставиш оно што мислиш да поседујеш – открићеш тајну слободе на сасвим други начин.
  • Ниједна љубав није идеална, али се њена постојаност, тиме и зрелост, испитује пређеним искуствима.
  • Онај ко те воли не живи за твоју срамоту!
  • Проблем неке дискреције није до дискреције, него што она сама може да трпи маскараде разних људи. Тако дискреција може бити велика врлина ако онај ко чини неко добро сакрива свој лик и дело у име скромности, али може бити и велики грех ако онај ко чини неко зло сакрива свој лик и дело у име охолости једнако.

Advertisements