Мртва пувала пролазе кроз град.
И зора касни да сване.
Плочници трпе ненаспавану децу која журе да оседлају вртић-позоришта.
Ја сам труп који носи нож у леђима као питање.
Чистаче улица нико не пита за температуру у телу.
Лишћу на улицама нико не нуди извињење за гажење.
Аутобуси су исто тако поспани.
Људи гледају ни у шта.
Наивни се смеју
Остали преживају тиха судилишта.
Чудно је да су само пси срећни рано изјутра
Док прљају на сваких пола метра испрошене паркове.
Стигла је штампа.
Зар још неко купује вести?
Гаврани ипак не одлазе.
Солитери ћуте у угашеним светлима.
Никоме се не устаје из гроба.