Знаш, када моја жена и деца нису кући
ја немам воље да постојим,
немам жеље ни да једем.
Навикао сам на моје метежне барабе па то ти је.
Јесте, нервирају ме!
Али зар тако није увек било да онај ко те излуђује
највеће поене код тебе сабира?
А ови су ми појели душу
и веруј, предивно је!
Увек неко нешто зановета
Увек се нешто ново дешава у четири зида
Увек неки нови догађај крунисан
лицима које волиш и којима си вољен.
За шта ћу сам себи?
Која је моја сврха?
Јести, пити, животарити?
Време траћити на секундарно?
Верујем да је ипак нешто много дубље
нешто у тоталности сасвим – друго

када осмех посрамљује речи и царује сасвим дуго…