Коме се отвараш
тај чини осветљеност твоје душе
или додатно догревање таме
тамо где је светлост недостатак
а не врлина и правило.
Исто бива и када своје биће затвараш
за проток другог,
јер ако у себи поседујеш светлост –
зашто укидаш нешто
што не може нико да ти украде?
Ако ли врхуниш тамом –
зашто се ограђујеш од онога
коме није намера да ти буде потврда мрака или твој пакао?
Није, дакле, сноп увек до оностраног,
већ његова ватра може стајати
под твојом влашћу.
Од тебе зависи колико закидаш
или додајеш бесплатно на свом
одмеравајућем кантару…