Archive for октобар, 2018


Advertisements

Уточиште

Знам да свет у хаосу плута
Знају то и мала деца
Мада нема ко да им појасни боље
Да би више поштовала оне
Који немају ни најмање.
Али верујем да ниједно зло неће преживети
И да ће врло брзо
Сва јагњад сабрана на једном месту
У свечаној насмејаности
Похрлити у топоту својих ногу
Ка светом Сунцу.
И када дође тај дан
Свакоме ће изгледати слаба сила својих страдања
И још даље
Због сурвавања у Незалазног
Нико неће имати сећање
На оно што је мање вредније од тога.

Коме се отвараш
тај чини осветљеност твоје душе
или додатно догревање таме
тамо где је светлост недостатак
а не врлина и правило.
Исто бива и када своје биће затвараш
за проток другог,
јер ако у себи поседујеш светлост –
зашто укидаш нешто
што не може нико да ти украде?
Ако ли врхуниш тамом –
зашто се ограђујеш од онога
коме није намера да ти буде потврда мрака или твој пакао?
Није, дакле, сноп увек до оностраног,
већ његова ватра може стајати
под твојом влашћу.
Од тебе зависи колико закидаш
или додајеш бесплатно на свом
одмеравајућем кантару…

О законима