Бити луд од среће
Последица је светог одмора
Уласком у мало природе
Далеко од асфалта
Још даље од монитора монтираних односности
Надасве, уроњавањем у већи смисао
Једино Суштог
Који нечујним логосима души проговара
Да је добро бити помирен
Са свиме што трпи постојање
Да је свечана лепота умочена
У три мере праштања
Док све не ускисне до пуноће Царства
Јер ако неко жели себи мир и радост
Није то до скретања фокуса
На милиграм кадра
Хватањем за гушу, пажњу
Од три тоне сведока
Не, никад, никако, никако.
Прави одмор почиње
Када се изађе из лаж-праскозорја
Једне баналне рутине
Онда почиње димензија испитивања
У којем најлепши укус налази
Само она усна
Која се не стиди ненаметљивог заљубљивања
У све што један капак зенице
Макар на трен додирне, косне
Као српом
Као ножем
Све што дише и слави Господа
Атомском нечујношћу детонације…

Advertisements