Чудно је то
Да када мало побегнеш од града
Он те лако не оставља на миру
Колико се ту свачега нагомила, скупи
Прилепи као скуп отворених рана
И таман када пронађеш тек мали
Први кутак мира
Појави се као осињак изненада
Као најезда мрава око смећа
Око прве мрвице испод стола
Сваки неприродан кошмар
И ако ме желиш питати
Да ли постоји ђаво
Знај да колико год да се повучеш
Од града, мемле немира
Од обавеза које прождиру желудац
Свакога дана
Прва морбидност која те у несвесном
Затекне
Биће знамен да је његова карикатура
Више него реална…

Advertisements