Плаши ме младост
Зато што сам почео да венем…
Ипак, лажем
И нисам скроман у томе
Да још сам силан, још изазивам уздахе.
Добро је да више не стојим
Пред огледалом
Као пре 20. година
Тражећи између бора
Фаталног мушкарца а крај њега дете.
Али не могу рећи да сам
Живео као нагон без смисла
Мада протраћих многе дане.
А ако ме нешто више брине
У ово мало година што предстоје
Није то што сам престао да црвеним –
Јер нисам,
Још је остала нека лепа лекција о стидљивости
Крај свих умозверињака –
Брине ме лепота другог
Лепота која оставља без даха
Привид који не познаје праха,
Да је дошло коначно време
Када је некоме толико битна слава
Да више ништа није битно
Осим да се оголи и свуче
Као мушка или женска курва
На којој ни парче крпе нема шило,
И да се жури по сваку цену
Остарити брзо, најбрже.
Јер кад се једном погази
Нема више опојног мириса који пружа трава
Нити младости више може бити тамо
Где је неко чистоту продао
За мање од уздаха да за њим пази…

Advertisements