Преозбиљни не могу преживети…
Ни у овом
Ни у будућем веку!
Толики стрес ни за шта
Коме је потребан?
А опет, шта ћемо са толиким вицевима?
Може ли човек живети од смоле?
Од размеђа да се храни печуркама
У којима је више бунила него спокоја?
Шта знам?
Не пита се моје лудило…
Али је већи грех да се пита онај
Којем је морална супериорност –
опијум и религија,
А да се театрално повлачи
На врхунцу своје премудрости
И да за сабором који оставља
у пепелу и диму –
Увек глуми несхваћеног страдалника…

Advertisements