Знаш како,
И лош филм може носити неку поуку
Неку гадост ако већ не може радост
Од којег човек треба да стрепи
И да се равнодушан прене.
Данас немам неку поуку
Ако на то мислиш
Када кренем према теби да зевнем.
Али, мислим да под овим небом
Има нека недефинисана
Куљајућа тмина
Која се попут ројева црних канапа
Покрећу саме од себе
И попут безличних сила
Немајући свест о себи никако.
Сав јој је наум као паразит
Да у другима пусти своје размножавање
И да када човек сија насмејан
Када не слути тајну паразита
Безлице масе се ка њему гура
Да исцеди и најмањи бисер
Из Божијег недоугла.
Једино на шта тмина не рачуна
То је да када пружи своје прождирање
Онога чији драги грумен прогута
Мора исповраћати
Све што на њу не личи
Јер не може изван себе да буде светлост
Нити светац који ка Богу лута…

Advertisements