Кажеш да ти патња није непозната?
Мрвиш сате као тоне на плућима
Од терета
Од бремена
Од свега што нечовек у теби уме.
Све разумем!
Али, једно не дајем на утеху:
Нико не треба твоју бол да рони
Нити да своје срце стеже
Ако једеш своје месо
Сасвим срећан у своме апетиту
Што други испашта твоју несрећу.
Пусти друге да живе,
Не вуци за крагну да те неко разуме!
Ако можеш веровати
Свако је ту усамљен на свој начин
Чак и усред приснољубног сабора,
Јер нико не може толики чемер узети
Осим Онога ко је сваки наш јад погазио
Дајући Себе за радост света
Само да се у тами не би размазио…

Advertisements