И тако…
Човек се осипа, подваја
Распет између измишљене
А идеалне слике о себи
И искрене потраге за лицем другог,
Али, на крају
Када ништа осим мисли о себи
Не остане
И када други човек постане зазидан
Истим таквим самопотирањем
Човек се нађе пред новим двобојем:
Да ли ће се поклонити
Својој огорчености
Или ће без поседовања волети цео свет
И сваког човека који у њему станује
Апсолутно без њега
А да ни над ким не проспе камен
Сасвим заљубљен, као да је проклет…

Advertisements