Нисам данас баш креативан…
Дођи, седи крај мене
Да ти причам незреле приче!
Опростићеш мојој доконости
Што баш данас не зна другачије.
Можда ћу мало трачарити,
Али, ето, нека тупи празнина
Без именовања иког
О чији лик и дело бисмо нашли сечиво.
Знаш ли шта ме већ дуго гања?
Шта ми смрди на километар?
Људско ругло када те види са даљине
Када му улазиш у етар!
Па почне да криви лице
Да намешта позе,
Па почне да хукће, грокће
И да окреће поглед
Не би ли како још израженије показао
Да те се стиди
Да си му баш ти за све проблем.
Мислим, мени је то смешно
Али, ружно је брате!
А ако има нечег морбиднијег
Од гримасе таквог –
Онда је то загрљај, дивљење и осмех
Оног који те не воли никако…

Advertisements