Има једна госпођа-баба
помислио би човек
комшиница од милости
скована од седе и мудрости
Кад оно: вештица-министарка,
излази на терасу као дурбин
само када ја и моја драга
треба да имамо мало приватности.
Помислио би човек да је усамљена
жељна љубави, пажње
да је неко удостоји проговора
Када је већ свако заобилази.
Али не!
Ова жена не тражи сусрет
Не одговара на поздраве
отвара стражу поносно
Не би ли који недостатак нашла
и само стоји и гледа као снајпер
као какав ужас од утваре
слепонема за другоодјек
По могућству приступачна
Једино за одстрел бучне деце.
И не осећа да њен бестид некоме смета
јер је сва њена егзистенција
(гле, ту надомак гроба
чији праг је зачудо одавно пређен
а да јој не фали коса са главе!)
положена
у безличну појаву која иритира
искључиво одмеравањем…

Advertisements