Вечерас је шест и четири године
Још мало до седам и пет
Од вашег уласка у свет.
Кроз ваша лица сам сашио најбоља одела
Своје душе.
Престао сам да бројим благослове
Сваки пут када се залетите у мене.
Нисам престао да се изненађујем
Узрастањем у вашим сазнавањима.
Још увек се колебам од кога сте наследиле
Осмех и интелект
Од кога лепоту и шарм
(о пркосима неки други пут
Када кров не пожели кише).
Али ипак, вечерас ме тишти моја неправда
Према вама
Сваки пут учињена
Када нисам био ту за вас,
Али много више када нисам имао
Довољно стрпљења
Да вас уразумим, смирим, укрепим
Када је можда више требало
Бити уместо придике – загрљај.
Поступке своје ја знам
И срамота је да их помињем
(довољно је да вас некад игноришем)
Нисам никада ни на своју оштру реч
Камоли ћушку био поносан –
Ружно је.
И знам да ми ви нећете злопамтити
Знам да ћете већ сутрадан заборавити,
Али ја памтим, дечице!
Ја знам шта сам све учинио
Нарочито када нисам чинио ни најмање
Јер је статичност секла кожу.
Па када једном одрастете и ојачате
Опростите ми ако можете
Као што ми сада опраштате много брже
Него што можете да схватите.
Много вас волим.
Када год сам вас растужио
Угасио сам се и ја.
Опростите ми мој грех
Што сам мислио да будем добар отац
А заборавих
да вам је био потребан и пријатељ…

Advertisements