Да нисмо толико умртвили савест
не би нам требали милиони
психијатара и психолога
широм света.
Шта причам, не би нам требали
ни свештеници и руковођења
јер би свакоме његово срце
било и олтар и опомена.
Погледај само колико смо немоћни!
А опет би свако терапеута
лајф-коуч саветника
неког приватног гуруа
или месију за своје лудачке потребе
да нас неко разуме и милује
а да не одстрани из нас
отрове који нас чине.
Наш проблем је што смо престали
да се питамо и показујемо радозналост,
наш проблем је што се не преиспитујемо
него одмах окрећемо нож
у стомак или леђа пријатељу
или непознатом.
Бахати смо, чак и када
само себе угрожавамо,
желимо тако, волимо тако
да свака последица баци бомбу
на све око себе.
Зато страдамо
зато болујемо
зато душа копни празна
далеко од празновања,
јер не остаје у нама чистог места
које никог не би узнемиравало.
А шта раде нечисти?
Комадају сваког у име неког морала
отклона себи равних
чинећи да заједно са болешћу
и болесник пропада
а све зато што смо сви болесни
од неслушања своје савести
па би да се над лешевима
играмо лекара…

Advertisements