Није увек добро – добро а ни зло – зло. Постоје парадокси, противречности, изузеци који на први поглед делују зло, али ипак по већем Промислу, а негде и логиком нелогике, случаја, неке замршене тајне чија узрочно-последична веза остаје загонетка – резултирају добрим.
Са тим нагласком што ни пут Добрим нема гаранција да је увек добар, јер је могуће дефектан и са улогом добра бити.
По исповестима неких људи, видимо да би неко издао добар албум, књигу, нешто треће, долазио је до пара преко криминалаца и коцке, или до вере у Бога преко деструктивне музике или петљања са магијом на његов рачун. Не нужно, причамо о изузецима.
Наравно, ту су и друга искуства попут сломљеног срца у некој вези или разочараношћу неким људским, односно нељудским, односима, али континуитет ка Неком Већем, или бар неким врлинским идеалом, свакако остаје. Чудно. Дакле, нема правила. Био човек боготражитељ, смислотрагач, или само случајан пролазник позориштем овога света којег ништа осим доколице не занима.
Ако је тако, колико је само онда незахвално давати било какве процене о типологији и наличју неког човека? Јер, очигледно, видимо само фрагмент али не и целог човека.
Нисам, дакле, демантовао Христа са оним да се дрво по плодовима познаје, него да постоје гране, некад видљиве а некад невидљиве, између тих плодова које некад делују да раде против својих плодова а испоставља се да само подупиру боље дрво да ниједан плод не пропадне…

Advertisements