Страхови се граде страховима
Устају као револуције
Као небодери
Хранећи се неизвесностима
Да све може узалудно бити.

Тога се ја бојим
У томе гмижу, роје се, сви моји страхови
Да где год лопату
Или други алат заринем
Да неће бити очекиваног рода
Када се сваком труду траг од умора заметне.

И без обзира што упркос својим демонима
Не одустајем,
Плевим, чистим, градим блок по блок
Сваког смисла
Не штедећи малтер зноја,
Не могу рећи да ми срце не задрхти
Сваки пут
Када све изграђено
Брзо замени реална ноћна мора.

А опет чудесно је
Шта све човек може направити
Тамо где је имао најмање могућности
А да је милион пута најмање
Био унапред обесхрабрен
Да не само што неће успети
Него да ни њега неће бити исто тако….

Advertisements