Искључио сам тон
Бацио сам даљински од звука
Од свега што реч чује
Сваки удар мача који себе назива
Анализом и полемиком.
Није до мене!
Пуно причам, нисам такав
Једноставно души не прија,
Не могу више да слушам буку.
Изгубио сам чак и зенице
Гледам кроз другог као кроз стакло
Негде много даље,
Није да волим расејаност
Заиста не знам колико сати проводим
У својим погледима тако
Нити знам ако питаш где сам био.
Људи се умарају непотребним стварима
Увек је тако било,
А ја не могу носити толико језика
Међу својим чулима
Да будем на страни истине сваког
Довољне су ми моје подвојености
Ако ме питаш шта је пакао.
Нисам против другог ако га не слушам
Питам се само колико други чује себе
Не чак ни другог или мене,
Јер ако ме нешто заиста умара
Онда је то човек којем све смета
А само своју правду држи на одбрани
Као власник бесног пса за одмазду
Да му неко случајно не упадне на посед
Таман када је својим доказима
Закључао капију…

Advertisements