После милион светлосних година
Данас сам видео чудо!
Срео сам праведника!
Човека у којем нема лукавости
Човека склоног меланхолији
Спремног на сваку побуну
Одлазак и ћутање
Само ако нема бића односа
Ако нема спрам њега
Човека који узајамно одјекује.
Баш сам се збунио…
Јер у овом човеку не беше теологије
Ничег предвидљивог
Ничег наметљивог,
Просто једно здраво сијање
Које би радије на психијатрију
Или на пут у непознату земљу
Или продавање своје имовине
Ако нема другог да му поглед и реч скрене
Узвративши му истим салутирањем.
Диван човек, покретна доброта
Нисам тако неког срео дуго
А можда и никада,
И да не знам ко је тај човек
Знало би га моје срце пре мог разума
Нашавши Христа тамо где најмање очекујем…

Advertisements