Кажу да сам издао своју врсту, дар
Када сам се поклонио песми.
Да песме нико не чита
Да припадају сањарима
Који немају пуно додира са стварним.
Кажу да сам већи геније био
Док сам понижавао људе
Док је теологија била на првом месту
Када сам томове писао
Шамарајући уста елитним кастама.
Не виде да мене надменост не занима
Још увек се смејем таквим оптужбама
Одрекао сам се славе надметања језиком
Да свакога косим, пркосим
Примитивним надметањем.
Уморан сам од хришћана
Од наклапања и брбљања о вери
Схватио сам сувише касно иронију
Да о Богу причају највише они
Којима до Њега није стало
Они други ћуте драгоцено
Јер знају колико је вредно Благо
Када су се Њему предали
Да су од себе начинили подсмех другима
И загонетку нестајања
Када год неко жели да му душу запали…

Advertisements