Не разумем бракове
Не разумем односе
Где неко у заједници остаје
По сваку цену
А да нема љубави
Него је увек један насилник
А други жртва
Док се обоје не побију
Па се више не зна ко је ко
У таквој патологији.
Још веће зло ми је да схватим
Колико неко мора бити себичан
У таквом истеривању лажне правде
Ако за своје малтретирање
Бира децу као сведоке
И какви родитељи такву децу добију незахвално
Док неко други не може да зачне дете никако а вену
Јер би све дали само да могу своју љубав
У бар једно дете утиснути вечно.
Ипак, већи пакао бива
Када двоје остане у једној вези
А да се ниједна страна не чује разумевањем
Јер је истребљење свакога дана
Онај хлеб који њима треба
Будући да од нежности
Ништа није остало
И да је овај вид мучења једина романса
Коју свако од њих познаје
Док их смрт не растави…

Advertisements