Сваке ноћи се дешава
Једна чудесна мистерија:
Дете ме буди шапатом из најдубљег сна
Усковитлано пригушеним страхом
Умоченим у навијачко дивљење,
И говори како се борим
У његовим сновима
Кад губим а кад побеђујем.
И дијалог тече буновно
Истим темпом са моје стране,
Јер га тако питам у полусну
Да ми опише радњу арене,
Да ли требам као јунак да бринем
Или да јаче притегнем
Као гладијатор своје вене,
А оно ми тако све детаље казује
Од намештања моје позе
До узимања мишића, огња, мача,
Од пада у крви и прашини
До устанка ударца, копља, штитом.
И тако сваке ноћи
Док једном не осванем
Са решеном загонетком
Да ли сам коначно победио противника
Да ли је време починка
Чак и када јутро покуца на врата…

Advertisements