Уморан сам од твог смећа
Од напуцаних расправа,
Увек ти све смета
Увек сам ја тај који наводно нема осмеха,
А дежурах поред тебе као сподоба од аниматора
Као идиот од кловна
Не бих ли измамио само један твој осмех
Бринући да ли ћеш увек бити
Довољно безбрижна
И да ће увек бити моја кривица
Ако твој осмех дуже од једног јутра
Не потраје.
Желиш да сам идеалан?
Извини, нисам, нити ћу икад бити.
Па шта ако ми није стало до неких људи?
Ко су ти људи
Чије гостопримство желиш више од мене?
Где су они били када смо заједно сами патили?
Да ли су те они тешили?
Засмејавали или звали на плес?
А сада ме у клинч гураш
И удараш испод појаса,
Сада је свако кога знам курва
Јер ми је стало до оних
Са којима градим парче односа
И за тебе је то исто.
Жао ми је, али није ми жао!
Немогуће да сам увек ја проблем.
Или ће пре бити да не умеш говорити
Када ти покажем искреног себе.
Не знам зашто увек моју љубав доводиш у питање.
Одједном ниси срећна годинама?
Шта си чекала до сада да ми то кажеш?
Глумиш љубав све време?
Због тебе сам хиљаду пута пољубио смрт
И пожелео нестајање,
Али глупа си, ништа о томе не знаш
Јер само на свој бол мислиш
Као да је то једина барутана и жртва
Пред којима желиш моје поклоњење.
Био сам будала када сам приносио кајање
Верујући твојим пресудама
Да сам ја тај који је увек проблем
Који тражи увек публику,
А никада те мој свет истински није занимао ни за трептај пажње,
Нити си ми икад за било шта
Потражила став и мишљење.
Неће бити, склони се
И узми своје сведоке са собом!
Јер ако сам ја курва
Ни ти не касниш много за мном
Сваки пут када си према било коме
Показивала већу нежност
Од нежности према псу који је за тебе
Увек репом махао
Јер је тако хтео
Јер није глумио дочекивање.
А сада ме пусти да се молим за своју смрт
Ти си без греха
Само да би теби боље било…

Advertisements