Шта се дешава, Малецки?
Која тмина те једе?
Који човек на рамену недостаје?
Шта прождире суво месо?
Која кост није на свом месту?
Са којим демоном бришеш сузе?
Где си то залутала?
Ком ставу си поверила прамац
Да ти се сада свако колено пакла
Подмукло подсмехује?
Зашто се јадаш тако јавно?
Мислиш да је иког брига?
Пусти, пресвуци се у светлост!
Отпусти сведоке уроланих депресија
Јер ту нема гозбе!
Зашто да ти било ко даје савет
Када добро чујеш глас у својој утроби
Где је средиште свих летова.
Ћути, смири се, одмори очи.
Не мисли, нека бруји шта кида бесомучно.
Ниједно слепило
Нема трајне координате
Осим ако је твоја воља млевење.
Да ли би ти јела такво јело?
Да ли би хтела себи такав пакао?
Зашто би онда радовала своје кости
Пешчаним немировањем?
Усидри се!
Смрзни се па опеци!
Не жали себе већ помилуј дете
Које уплашено из твоје душе ишчекује
Спас и обраћање.
То је пажња која лечи.
То је искреност која ти недостаје.
Хајде, обриши се
И осмех – пут право под ноге…

Advertisements